1
Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunčanog do zapada.
2
Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog.
3
Ide Bog naš, i ne ćuti; pred Njim je oganj koji proždire, oko Njega je bura velika.
4
Doziva nebo odozgo i zemlju, da sudi narodu svom:
5
"Skupite mi svece moje, koji su učinili sa mnom zavet na žrtvi."
6
(I nebesa oglasiše pravdu Njegovu, jer je taj sudija Bog.)
7
Slušaj, narode moj, šta ću ti kazati, Izrailju, šta ću ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj.
8
Neću te za žrtve tvoje karati; tvoje žrtve paljenice svagda su preda mnom.
9
Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvog, ni jarića iz torova tvojih.
10
Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade.
11
Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je.
12
Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj.
13
Zar ja jedem meso volujsko, ili krv jareću pijem?
14
Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj Višnjemu zavete svoje.
15
Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviću te, i ti me proslavi.
16
A bezbožniku reče Bog: Zašto kazuješ uredbe moje i nosiš zavet moj u ustima svojim?
17
A sam mrziš na nauku, i reči moje bacaš za leđa.
18
Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljubočincima imaš deo.
19
Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prevare.
20
Sediš i govoriš na brata svog, sina matere svoje opadaš.
21
Ti si to činio, ja ćutah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Obličiću te, metnuću ti pred oči grehe tvoje.
22
Razumejte ovo koji zaboravljate Boga! Inače ću zgrabiti, pa neće niko izbaviti.
23
Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja ću mu pokazati spasenje Božije.
