1
Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.
2
I za Njim iđaše mnoštvo naroda, jer viđahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima.
3
A Isus iziđe na goru, i onde seđaše sa učenicima svojim.
4
A beše blizu pasha, praznik jevrejski.
5
Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?
6
A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti.
7
Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.
8
Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:
9
Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!
10
A Isus reče: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.
11
A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu posađeni; tako i od riba koliko hteše.
12
I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.
13
I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli.
14
A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.
15
A kad razume Isus da hoće da dođu da Ga uhvate i da Ga učine carem, otide opet u goru sam.
16
A kad bi uveče siđoše učenici Njegovi na more,
17
I uđoše u lađu, i pođoše preko mora u Kapernaum. I većse beše smrklo, a Isus ne beše došao k njima.
18
A more se podizaše od velikog vetra.
19
Vozivši, pak, oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gde ide po moru i beše došao blizu do lađe, i uplašiše se.
20
A On im reče: Ja sam; ne bojte se.
21
Onda Ga s radošću uzeše u lađu; i odmah lađa bi na zemlji u koju iđahu.
22
Sutradan, pak, narod koji stajaše preko mora kad vide da lađe druge ne beše onde osim one jedne što u nju uđoše učenici Njegovi, i da ne uđe Isus s učenicima svojim u lađu nego sami učenici Njegovi otidoše,
23
A druge lađe iz Tiverijade dođoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,
24
Kad vide narod da Isusa ne beše onde ni učenika Njegovih, uđoše i oni u lađe, i dođoše u Kapernaum da traže Isusa.
25
I našavši Ga preko mora rekoše Mu: Ravi! Kad si došao ovamo?
26
Isus im odgovori i reče: Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što čudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.
27
Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život, koje će vam dati Sin čovečiji, jer ovog potvrdi Otac Bog.
28
A oni Mu rekoše: Šta ćemo činiti da radimo dela Božija?
29
Odgovori Isus i reče im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla.
30
A oni Mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti?
31
Očevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.
32
Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;
33
Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.
34
Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.
35
A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti.
36
Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.
37
Sve što meni daje Otac k meni će doći; i koji dolazi k meni neću ga isterati napolje.
38
Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.
39
A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.
40
A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
41
Tada vikahu Jevreji na Njega što reče: Ja sam hleb koji siđe s neba.
42
I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja siđoh s neba?
43
Onda Isus odgovori i reče im: Ne vičite među sobom.
44
Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
45
U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od Oca i nauči, doći će k meni.
46
Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.
47
Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni.
48
Ja sam Hleb života.
49
Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
50
Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.
51
Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.
52
A Jevreji se prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?
53
A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nećete imati život u sebi.
54
Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan:
55
Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.
56
Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.
57
Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.
58
Ovo je hleb koji siđe s neba: ne kao što vaši očevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeće vavek.
59
Ovo reče u zbornici kad učaše u Kapernaumu.
60
Tada mnogi od učenika Njegovih koji slušahu rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?
61
A Isus znajući u sebi da učenici Njegovi viču na to, reče im: Zar vas ovo sablažnjava?
62
A kad vidite Sina čovečijeg da odlazi gore gde je pre bio?
63
Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh Duh su i život su.
64
Ali imaju neki među vama koji ne veruju. Jer znaše Isus od početka koji su što ne veruju, i ko će Ga izdati.
65
I reče: Zato vam rekoh da niko ne može doći k meni ako mu ne bude dano od Oca mog.
66
Od tada mnogi od učenika Njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu s Njim.
67
A Isus reče dvanaestorici: Da nećete i vi otići?
68
Tada Mu odgovori Simon Petar: Gospode! Kome ćemo ići? Ti imaš reči večnog života.
69
I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga.
70
Isus im odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas đavo?
71
A govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer Ga on htede izdati, i beše jedan od dvanaestorice.
