1
A kad Solomun svrši dom Gospodnji i dom carski i sve što željaše Solomun i rad beše načiniti,
2
Javi se Gospod Solomunu drugi put, kao što mu se beše javio u Gavaonu;
3
I reče mu Gospod: Uslišio sam molbu tvoju i molitvu tvoju, kojom si mi se molio; osvetio sam taj dom koji si sazidao da tu namestim ime svoje do veka; i oči će moje i srce moje biti onde vazda.
4
A ti ako uzideš preda mnom kao je išao David otac tvoj s celim i pravim srcem tvoreći sve što sam ti zapovedio i držeći uredbe moje i zakone moje,
5
Utvrdiću presto carstva tvog nad Izrailjem vavek, kao što sam kazao Davidu ocu tvom govoreći: Neće ti nestati čoveka na prestolu Izrailjevom.
6
Ali ako se vi i sinovi vaši odvratite od mene i ne uzdržite zapovesti moje i uredbe moje koje sam vam dao, i otidete i stanete služiti drugim bogovima i klanjati im se,
7
Tada ću istrebiti Izrailja sa zemlje, koju sam vam dao, i ovaj dom, koji sam posvetio imenu svom, odbaciću od sebe, i Izrailj će postati priča i podsmeh među svim narodima;
8
A dom ovaj koliko je slavan, ko god prođe mimo nj, začudiće se i zapištaće, i reći će: Zašto učini Gospod ovo od ove zemlje i od ovog doma?
9
I odgovaraće se: Jer odustaše Gospoda Boga svog, koji izvede oce njihove iz zemlje misirske, i uzeše druge bogove, i klanjaše im se i služiše im; zato pusti na njih Gospod sve ovo zlo.
10
A kad prođe dvadeset godina, u koje sazida Solomun ova dva doma, dom Gospodnji i dom carski,
11
A Hiram, car tirski dade Solomunu drva kedrovih i drva jelovih i zlata koliko mu god volja beše, tada car Solomun dade Hiramu dvadeset gradova u zemlji galilejskoj.
12
I dođe Hiram iz Tira da vidi gradove koje mu dade Solomun, ali ne biše mu po volji.
13
Pa reče: Kakvi su to gradovi što si mi ih dao, brate? I nazva ih zemlja Kavul; i osta im to ime do danas.
14
A Hiram beše poslao caru sto i dvadeset talanata zlata.
15
I tako car Solomun odredi ljude, te sazida dom Gospodnji i dom svoj i Milon, i zidove oko Jerusalima, i Asor i Megidon i Gezer.
16
Jer Faraon, car misirski, iziđe i uze Gezer, i spali ga ognjem i pobi Hananeje koji življahu u gradu, i dade ga u prćiju kćeri svojoj, ženi Solomunovoj.
17
A Solomun sazida Gezer i Vet-Oron donji.
18
I Valat i Tadmor u pustinji u zemlji,
19
I sve gradove u kojima Solomun imaše žitnice, i gradove u kojima mu behu kola, i gradove u kojima mu behu konjici, i šta god Solomunu bi volja zidati u Jerusalimu i na Livanu i u svoj zemlji carstva svog.
20
I sav narod koji beše ostao od Amoreja, Heteja, Ferezeja, Jeveja i Jevuseja, koji ne behu od sinova Izrailjevih,
21
Sinove njihove, koji behu ostali iza njih u zemlji kojih ne mogaše sinovi Izrailjevi istrebiti, njih Solomun nagna da plaćaju danak i robuju do današnjeg dana.
22
A od sinova Izrailjevih ne učini ni jednog robom, nego behu vojnici i sluge njegove i knezovi, vojvode njegove, i zapovednici nad kolima njegovim i nad konjicima njegovim.
23
I beše glavnih nastojnika nad poslom Solomunovim pet stotina i pedeset, koji upravljahu narodom koji rađaše posao.
24
A kći Faraonova preseli se iz grada Davidovog u dom svoj, koji joj sazida. Tada sazida i Milon.
25
I Solomun prinošaše tri puta na godinu žrtve paljenice i žrtve zahvalne na oltaru koji načini Gospodu, i kađaše na oltaru koji beše pred Gospodom, kad svrši dom.
26
I lađe načini car Solomun u Esion-Gaveru, koji je kod Elota na bregu crvenog mora u zemlji edomskoj.
27
I posla Hiram na tim lađama sluge svoje, lađare vešte moru, sa slugama Solomunovim;
28
I dođoše u Ofir, i uzeše odande zlata četiri stotine i dvadeset talanata, i donesoše caru Solomunu.
