1
Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,
2
Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,
3
Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,
4
Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
5
Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,
6
Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
7
Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
8
Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
9
Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
10
Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;
11
Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;
12
Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;
13
Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;
14
Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
15
Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.
16
Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.
17
Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;
18
A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.
19
Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.
20
Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
21
U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;
22
Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?
23
Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
24
Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25
Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;
26
Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;
27
Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
28
Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.
29
Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;
30
Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.
31
Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.
32
Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.
33
Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
